Андрићева награда

Андрићева награда

Награда која носи Андрићево име једна је од најугледнијих књижевних награда у нас и она се додељује сваке године за најбољу збирку прича или приповетку објављену током једне календарске године. Награда се добитнику уручује 10. октобра, на дан Андрићевог рођења.


До сада су Андрићеву награду добили:


Драгослав Михаиловић, Петријин венац (1975);
Антоније Исаковић, Трен (1976);
Милисав Савић, Ујак наше вароши (1977);
Александар Тишма, Школа безбожништва (1978);
Мирко Ковач, „Слике из породичног албума Мештревића“ (прича), (1979);
Ћамил Сијарић, Француски памук (1980);
Светлана Велмар Јанковић, Дорћол (1981);
Давид Албахари, Опис смрти (1982);
Данило Киш, Енциклопедија мртвих (1983);
Видосав Стевановић, Царски рез (1984);
Радослав Братић, Слике без оца (1985);
Младен Марков, Старци на селу (1986);
Филип Давид, Принц ватре (1987);
Јован Радуловић, Даље од олтара (1988);
Радослав Петковић, Извештај о куги (1989);
Саша Хаџи Танчић, Звездама повезани (1990);
Милица Мићић Димовска, Одмрзавање (1991);
Воја Чолановић, „Природан одговор“ (приче), (1992);
Живојин Павловић, „Таван“ (прича), (1993);
Вида Огњеновић, Отровно млеко маслачка, (1994);
Павле Угринов, „Николета“ (прича), (1995);
Радован Бели Марковић , Сетембрини у Колубари (1996);
Данило Николић , Улазак у свет (1997);
Мирослав Јосић Вишњић, Нови годови (1998);
Александар Гаталица, Век (1999);
Владан Матијевић, Прилично мртви (2000);
Милорад Павић, „Приче са савске падине“ (циклус), (2001);
Мирослав Тохољ, Мала Азија и приче о болу (2002);
Михајло Пантић, Ако је то љубав (2003);
Јовица Аћин, „Дневник о вагини“ (прича), (2004);
Љубица Арсић, Мацо, да л' ме волиш (2005);
Горан Петровић, Разлике (2006);
Љиљана Дугалић, Акт (2007);
Мирко Демић, Молски акорди (2008);
Миленко Пајић, „Документарне приче” (циклус) “, (2009);
Одлуком Жирија награда за 2010. годину није додељена;
Милован Марчетић, „Излазак“ (приповетка), (2011);
Мирјана Павловић, Трпеза без главног јела  (2012);
Драго Кекановић, Усвојење (2013);           
Угљеша Шајтинац, Банаторијум (2014);
Вуле Журић, Тајна црвеног замка (2015);
Јелена Ленголд, Рашчарани свет (2016);
Владимир Кецмановић, „Ратне игре“ (из књиге Као у соби са огледалима) (2017);
Драган Стојановић, Ћерка шпанског борца (2018).

Жири Андрићеве награде, у мандату 2019–2021, радиће у саставу: проф. др Александар Јовановић, проф. др Петар Пијановић и др Марко Недић.


На основу Члана 3. став 4. Статута Задужбине Иве Андрића, Управни одбор Задужбине, на седници одржаној 12. марта 1976. године, а по тестаментарној жељи Иве Андрића, донео је ПРАВИЛА О ДОДЕЉИВАЊУ АНДРИЋЕВЕ НАГРАДЕ за најбољу приповетку, односно збирку приповедака објављену претходне године.
Полазећи од  тридесетогодишњег искуства у додељивању Андрићеве награде, Управни одбор Задужбине, на седници од 28. септембра 2005. године, оценио је да је нужно извршити осавремењивање и прилагођавање ПРАВИЛА.
Сходно тој одлуци, на седницама од 21. децембра 2005, 29. марта 2006, 17. децембра 2019, односно 26. фебруара 2020. године, Управни одбор донео је измене и допуне


ПРАВИЛА О ДОДЕЉИВАЊУ АНДРИЋЕВЕ НАГРАДЕ 

1.

Андрићева награда додељује се сваке године.
Награђује се најбоља приповетка, циклус, односно збирка приповедака написана и први пут објављена на српском језику између 1. јануара и 31. децембра. (У даљем тексту Дело).
Награда се може само једном доделити истом писцу.

2.

Награда се састоји од повеље и новчаног износа.
Повеља Андрићеве награде садржи текст са подацима о називу награде, имену и презимену писца и називу Дела које се награђује, годину за коју се награда додељује и потписе председника Жирија за додељивање Андрићеве награде и председника Управног одбора Задужбине Иве Андрића, или другог овлашћеног лица од стране Управног одбора.
Текст повеље исписује се ћирилицом.

3.

Новчани износ Андрићеве награде утврђује Управни одбор Задужбине.

4.

Предлоге дела која конкуришу за Андрићеву награду могу подносити издавачи, културне институције, удружења, организације и појединци, током прве половине текуће године.
Предлагачи достављају по три примерка предложеног Дела Задужбини Иве Андрића, Улица Милутина Бојића број 4, Београд.
Задужбина се не обавезује да својим средствима набавља књиге, односно дела која могу конкурисати за награду

 5.

Управни одбор именује жири од три члана за додељивање Андрићеве награде.
Чланови жирија бирају председника жирија.
Чланови жирија именују се из редова књижевника, књижевних критичара и историчара књижевности.
Чланови жирија дужни су да се придржавају карактера Андрићеве награде, увек полазећи од достојанства Андрићевог дела.

6.

Жири се именује на мандат од три године.
Жири ради и одржава седнице у просторијама Задужбине.
Управни одбор Задужбине одређује висину накнаде члановима за рад у жирију.

7.
                    
Жири доноси одлуке већином гласова.
Жири ради у седницама и свој посао мора обавити до краја септембра године у којој се награда додељује.
Жири сачињава записник о свом раду. У записнику се наводи колико је укупно књига, појединачних приповедака или циклуса приповедака било у конкуренцији.
Такође, обавезно се наводе наслови односно називи најмање пет дела која су ушла у најужи избор за доделу награде.
Записник потписују председник и чланови жирија.
Записник се доставља Управном одбору Задужбине.

8.

Одлуку о додељивању Андрићеве награде Задужбина објављује када је жири донесе.
Одлука обавезно садржи писмено образложење потписано од стране свих чланова жирија.

9.

Награда се уручује 10. октобра – на дан када се обележава рођење Иве Андрића.
Награда се додељује на свечаности коју припрема Управни одбор Задужбине.
Свечаност се по правилу одржава у просторијама Задужбине.

10.

Награду уручује председник Управног одбора или други члан Управног одбора кога одреди председник или Управни одбор.
На уручивању награде, председник или члан жирија подноси писмено образложење у име жирија о разлозима за доделу Андрићеве награде награђеном делу.

11.

Ова Правила ступају на снагу даном доношења.

 


У Београду,  26. фебруара 2020. године  

                                           

ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА              
академик Миро Вуксановић